Da li ste ikada čuli za pojam “unutrašnji sudija“ i da li znate kako se on stvara? Doći ćemo do toga. Koliko puta ste na ulici zatekli majku ili oca sa detetom, dete, čija svest o sopstvenom postojanju još uvek nije dovoljno razvijena i roditelj koji sebi daje za pravo da na to malo izgubljeno stvorenje galami pred ljudima i svetom, zato što je eto, dete palo ili razbilo čašu. Za to nevino biće, koje ne poznaje razliku između dobrog i lošeg, već samo po urođenoj dečijoj intuiciji uvek bira dobro, za njega je svet beskonačno mesto istraživanja. To je njegova radionica, u kojoj uz pomoć roditelja uče šta se sme, a šta ne. Tu se u pozadini nesvesno rađa i njihov budući unutrašnji sudija, onaj koji će im kada odrastu stalno govoriti u uvo o njihovim postupcima. Od nas zavisi da li će taj sudija biti kritičar, podrška ili zlatna sredina. Na tom mestu, u toj radionici deca se uče kontrastu i životu pragmatično, a to “držanje bukvara“ ne znači apsolutno ništa, onda kada je nešto već urađeno.

Read More