Nikola Tesla, sekretarica i pucanj, vidne su sve bore na licima onih koje se trude sada, čitajući te reči da razumeju o čemu se zaista radi. I ne brinite, sve će biti objašnjeno.

Kako smo saznali

Blistavi Nikola Tesla. Brilijantni um koji nam je podario svet kakav danas poznajemo. Priča iz života našeg genija je nastala zahvaljujući istraživanju i pisanju čuvenog profesora, gospodina Vladimira Pištalo. On je filmsku životnu priču našeg naučnika pretočio u roman “Nikola Tesla – Portret među maskama“. Najjasnije delo dosad ispričano, prevedeno na preko 11 jezika.

Profesor Vladimir Pištalo je zapečatio svoje tvrdnje brojnim nagradama i nominacijama, što domaćim, što stranim, među kojima se ističu i nominacija za američku književnu nagradu „National Book Award“, kao i NIN-ovu nagradu za najbolji roman. On radi na Beker Koledžu, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde predaje svetsku i američku književnost.

Tesla spomenik
Tesla spomenik

Oh taj Njujork

A naša imena sa početka priče nas vode u glavni grad sveta, Njujork, negde u vremenima kada je dugogodišnji prijatelj Genija, Mark Tven, napustio ovaj svet. Tara Tirnistin je bila pobožna devojka, tek što se doselila u veliki grad. Radila je kao sekretarica u laboratoriji na dvadesetom spratu Metropoliten nebodera.

Uglađeni gospodin

Profesor Pištalo ističe u romanu da je njen šef zahtevao da ga svakog dana, tačno u podne ga dočekuje kod vrata i pridržava šešir, štap i rukavice. “Bio je sredovečan, a mladolik. Veoma uglađen“ – pisala je ona sestri. Zahtevao je da zavese budu podignute samo kada počne oluja. Mada su oluja i nemir postojali još i u duši mlade sekretarice. Sama u velikom gradu, pod zaštitom ekscentričnog naučnika, devojka je novac zarađen za hleb sve više trošila na hranu. Taložila je kilograme i ruke su grabile sve pred sobom, bila je zaprepašćena.

Njena neumerenost ju je koštala radnog mesta, neko vreme nakon toga je provela u humanitarnoj misiji, a kako je navedeno u knjizi: “To više nije bila devojka za čijim su svetlim haljinama momci rzali“. Dalje, citiraću reči profesora, jer smatram da moje reči nisu još uvek dorasle njegovom izražavanju.

“Iznenada je shvatila da razum nije njen dom. Shvatila je da razum nije ničiji dom… Gde je duša? – pitala se zbunjeno. Gde je nestala duša u gradu? Okrvavljeni mladić na njenom zidu je širio ruke gestom čuđenja. Dželati su sprečili zagrljaj koji je ponudio svetu. Taj okrvavljeni je bio jedini hranitelj Tarinog srca.“

Gubitak razuma


Ona se plašila Nikole Tesle, bila je uplašena i nemoćna pred njegovom veličinom. Njegovo postojanje u tako hladnom i mračnom gradu, ekscentričnost i besprekorno držanje dok pleše sa munjama su u njoj probudili najveće strahove. Bila je sa one strane razuma, reči nekog trećeg su joj davali upustva. Kretala se u pravcu biblioteke gde je Tesla hranio golubove. Pojavila se pred njime iznenada i on je, osećajući vibraciju svemira, nju gurnuo i prošao dalje. Pisac zatim navodi da ga je nešto “grunulo“ u rame i da je sledeća scena uključuje policajca, skok sa konja i borbu sa pištoljem.


U sudnici se branila time što je tvrdila da je Nikola Tesla na nju bacao elektricitet, a ironija svega je bilo to što je osuđena na “lečenje“ elektricitetom.

Tesla u laboratoriji
Tesla u laboratoriji


Dakle, to je bio Nikola Tesla, čovek ispred svog vremena. Shvaćen i neshvaćen, prisutan i odsutan, na svim kontinentima sveta je pisao istoriju i podario planeti progres, kakav nije doživela za sve vreme svog postojanja.

Važno je napomenuti još jednom da je tekst iznad vas isključivo sažeto prepričana analiza isečka iz romana profesora Vladimira Pištalo – ‘Nikola Tesla – Portret među maskama“. I da je svako kopiranje zabranjeno. Preporučujem svima da kupe knjigu i otkriju neverovatnu, gotovo filmsku istoriju Tesle, koja i dan danas očarava milione ljudi i motiviše.

Pisao: Marko Krstić na thebusinessland.com

Analirano delo: “Nikola Tesla – Portret među maskama“ , prof Vladimir Pištalo

Zaprati nas na instagramu!